Prokletije (Starac 2352 mnv i Hridski krš 2358 mnv)
Vikend na Prokletijama
Pre petnaest dana kada smo pravili planove za ovu akciju verujući da je proleće već uveliko stiglo, u mislima su se nizale slike grebenskih vrhova severnog dela Prokletija sa pogledom na kristalno čistu vodu Hridskog jezera. Stvarnost je bila ipak malo drugačija.
U četvrtak posle podne krenuli smo put Babinog polja do Eko katuna Hako. Iako smo stigli kasno u noć ljubazni domaćini su nas sačekali širokog osmeha. Uz svu udobnosti katuna zvuk kapljica kiše i vetra nije dozvoljavao bezbrižan san. U ranu zoru uz jutarnju kafu i čaj, spremni za uspon, sedeli smo u terpezariji sa tužnim pogledom prema grebenu svesni da današnji plan nije ostvariv. Kako se kiša pretvarala u susnežicu, a zatim u sneg, tako se i naše raspoloženje popravljalo i rađale su se ideje šta uraditi u ovoj situaciji. Naravno, idemo ka vrhu! Sa prvom malom naznakom prolepšanja vremena krenuli smo strmom stazom ka vrhu Starac 2352 mnv. Smenjivala su se sva godišnja doba na tom usponu, ali smo bili istrajni da se dokopamo vrha. Na samom izlasku na greben dočekala nas je snežna oluja. Krenuli smo levo ka Starcu. Zadržavanja na samom vrhu nije bilo. Samo brzinsko slikanje. Iglice leda koje su nam letele ka licu, par rukavica i kapa koje su odletele ko zna gde, brzo su nam dali do znanja da je vreme za silazak sa grebena. Desni deo grebenskih vrhova čekaće drugu priliku.
Uz fenomenalnu pastrmku i vino, kako to običaji za Veliki Petak nalažu i ostale posne đakonije koje su nam spremili domaćini, uz dobro raspoloženje pravili smo plan za sutra. Sneg je i dalje padao, ali visina prekrivača nije bila vidljiva u toploj sobi.
Pre zore smo svi bili na nogama i sa čeonim lampama krenuli ka Hridskom jezeru. Kako smo se približavali jezeru sneg je bio sve dublji, a momcima na čelu kolone koji su prtili postajalo je sve teže. Markacije na borovima jedva da su virile iz snega, tako da je po proceni na nekim delovima bilo između 1,5 i 2 metra snega. Nakon tri i po sata hoda dočekalo nas je najlepše jezero na Prokletijama, potpuno zaleđeno i prekriveno debelim snežnim prekrivačem na 1968 mnv. Od tog mesta staza prema grebenu je vrlo strma. Petoro planinara procenilo je da je za njih pod ovim uslovima vrh suviše daleko, a trinaesto je nastavilo ka Hridskom kršu 2358 mnv. Izabrali smo najkraću stazu koja vodi direktno na vrh, pod nagibom oko 70 stepeni. Korak po korak u tišini probijali smo se kroz dubok sneg i za dva sata bili na vrhu. Pogled u nedogled i belo prostranstvo lepota Prokletija. Odavno nas sve zajedno neki vrh nije toliko dotakao. Sreća je bila neizmerna. Nastavili smo grebenom i između dve strehe našli put za nazad, polako odpenjavajući. U katune smo stigli tačno u 15:00, jer smo tako i obećali 
.
Još jedan vikend za pamćenje. Uživali smo u gostoprimstvu donaćina Denisa i njegove porodice, smejali se dogodovštinama iskusnijih planinara, pravili planove za buduće vrhove a svakako ovaj deo Prokletija je u njima, sklopili nova prijateljstva i još više učvrstili stara…. Draž planinarenja!
Hvala svima na ovoj nezaboravnoj avanturi punoj smeha u vrlo ozbiljnim uslovima, kada zajedno možemo da uradimo mnogo toga! Uživajte u slikama!
