Julijski Alpi (Mali Triglav 2725mnv, Triglav 2864mnv i Škrlatica 2740mnv)

PSK Mosor na Julijskim Alpima

Planinarenje u Sloveniji gotovo uvek podrazumeva veoma zahtevne uspone na Julijskim Alpima. Veliki broj vrhova sa preko 2000mnv, ferate od kojih zastaje dah, uređreni planinarski domovi i staze su pravi raj za visokogorce. Popeti se na Triglav, najviši vrh nekadašnje SFRJ i Julijskih Alpa je visokogorski klasik. Popeti se na Škrlaticu, „kraljicu Slovenije“ i njen drugi najviši vrh, je za one najspremnije a popeti se feratom do Prisojnikovog okna je samo za one koji ne poznaju značenje reči strah. Uraditi sve to u jednoj akciji za tri dana je privilegija koju su sebi mogli priuštiti visokogorci PSK Mosor pod dirigensklom palicom vodiča Slaviše Ivanovića. Još prilikom najave akcije, kada je pisalo da je izuzetno zahtevna po Slavišinim standardima, dalo se naslutiti da je akcija samo za one najspremnije.

Na put do Slovenije smo krenuli uveče tako da nas je čekala duga noćna vožnja do doline Vrata u nacionalnom parku Triglav gde smo stigli u jutarnjim satima i posle prapakivanja opreme krenuli odmah na uspon. Kako drugačije nego najtežom rutom zvanom „Tominškova pot“. Staza eksponirana sa mnogo ferata, golog kamena na suvim stenama i sipara sa velikom visinskom razlikom na kratkoj ruti. Odlučili smo da uspon na vrh Triglav uradimo po planu sledećeg dana iako smo imali vremena i volje da ga uradimo odmah.

Drugog dana krenuli smo u ranim jutarnjim satima sa čeonim lampama feratama preko Malog Triglava na vrh Triglav 2864mnv. Posle kratke pauze za slikanje i okrepu spustili smo se do doma a ubrzo krenuli stazom koju je navodno „via normale“ ka dolini Vrata. Sve je samo ne normalna. Opet gole stene koje seku rukavice, sipari idealni za proklizavanje i kratke vertikalne ferate sa ili bez osiguranja. U podnožiju okrepu u vidu ledene vode pružio nam je izvor Triglavske bistrice. Puni utisaka odmor i prenoćište našli smo u Aljažijevom domu.

Treći dan bio je rezervisan za Škrlaticu 2740mnv. Pametan plan jer u dane vikenda hiljade planinara bude na raznim usponima u Triglavskom nacionalnom parku, a vrlo malo na Škrlatici što najbolje govori o njegovoj težini. Ovog vikenda dodatna gužva zbog godišnje manifestacije „Aljažijevi dani“. Škrlatica je priča za sebe i samo oni koji su je pohodili znaju o kakvom usponu je reč. Za 12h kompletna grupa se sigurno spustila na polaznu tačku. Usledilo je pakovanje i povratak preko Mojstrane i Kranjske gore do parkinga na prevoju Vršič na 1611mnv i kratak uspon do doma.

Četvrtog dana plan je bio da se izvrši uspon do Prisojnikovog okna i u zavisnosti od vremena možda pokuša uspon na sam vrh. Odluka na stazi je bila da Prisojnikovo okno bude najviša kota za zaj dan jer nas je čekao dugačak put do Niša. Staza brutalno teška za umorne noge planinara koji su već ispenjali dva vrlo zahtevna vrha. Opet ferate i vrtoglavi detalji i ponovo srećna lica svih koji su tog dana pošli na uspon. Posle kratkog odmora u Kranjskoj gori usledio je povratak dug preko 900km.

1. dan

Parking u dolini Vrata – Triglavski dom na Kredarici

5,5km / +1580mnv

2. dan

Triglavski dom na Kredarici – Triglav – Ajažijev dom

9km / +400mnv & – 1900mnv

3. dan

Ajažijev dom – Škrlatica – Ajažijev dom

12km / +1800mnv & – 1800mnv

4. dan

Poštarev dom – Okno na Pristojniku – Poštarev dom

5km / +780mnv & – 780mnv

UKUPNO:

32km / + 4560mnv

Na kraju utisci svih učesnika su nepodeljeni. Svi su svesni da su bili deo visokogorske akcije koja je namenjena samo onima koji su spremni za najteže izazove, a ova grupa svakako to jeste. Ukupan broj planinara na akciji je 13. Svi iz PSK Mosor Niš. Na sva tri vrha polelo se 8 planinara a na Triglav i Škrlaticu 12.

Vodič i organizator Slaviša Ivanović još jednom pokazao pun potencijal veština za bezbedno kretanje po izuzetno zahtevnom terenu.

Čestitke svim učesnicima.