Maganik (Međeđi vrh 2139 mnv i Trešteni vrh 1980mnv)
Poslednjeg vikenda oktobra, iskoristili smo skoro pa letnje temperature i posetili carstvo Maganika. Iz Niša je u subotu nas petero krenulo u jutarnjim satima. Sa pauzom za doručak u Pazaru, pauzom u manastiru Morača, do mesta gde smo ostavili kola stigli smo posle podne. Do planinarskog doma nam je ostalo još par kilometara pešačenja. Kolorit jesenjih boja, šuštanje jesenjeg lišča pod nogama i srdačna dobrodošlica domaćina učinilo je ambijent još čarobnijim. Planinarske priče smo začinili specijalitetom kuće kuvanim krompirom sa lukom i slaninom, i verujte svaka preporuka za večeru.U nedelju smo poranili na stazu. Promenu sata iz letnje u zimsku zonu shvatili smo kao poklon od plus jednog sata uživanja u kamenom svetu. Nakon vrlo šumovite i široke staze od doma u cik zore smo kročili na stene. Preskakali smo škarpe, pukotine i jame kojih je bilo svuda oko nas. Formacija tih stena i odsustvo vegetacije čini, da imate osećaj kao da se nalazite na nekoj drugoj planeti, na nekom mestu iz mašte. I ako trekovi mogu da se nađu na raznim sajtovima, reljef vas sam prosto vuče da istražite svaki deo ovog lavirinta, tako da često imate utisak da se igrate oko staze. Ispenjali smo Trešteni vrh južne strane, i sa radošću se upisali u knjigu planinara koji su ga popeli. Prema Međeđem vrhu (2139 mnv) prošli smo kroz prolaz pun sipara. Tu se jasno mogu videti ostaci aviona koji je udario u stenu pre pola veka. I dalje na tom mestu vlada potpuna tišina u pomen nastradalima. Na vrhu smo bili tačno u podne. Za razliku od Treštenog na ovom vrhu je bilo vegetacije. Nismo se mogli nagledati okoline, a dobra vidljivost i toplina sunčevih zraka nas je “naterala” da na vrhu damo sebi vremena za uživanje. Do doma smo se spustili drugom stazom.
Očarani ovim predelom ostaje nam samo da ga ponovo posetimo. Uživajte u slikama učesnika akcije!
