Hodočašće Svetom Gorom
Nakon blagoslova monaha i dopusta za posetu manastiru Hilandaru, koji smo strpljivo čekali skoro godinu i po dana, naš brat u Hristu Ivan Ivča Ilić je osmislio putovanje i hodočašće Svetom Gorom. Blagovremeno je zatražio dopust za posetu manastiru Valika Lavra koji se nalazi na jugo-istočnoj strani Svete Gore i ubrzo dobio dozvolu za jedno noćenje u njihovom manastiru. Okupljanje započinjemo sa parkinga DIS-a u Nišu i krećemo na put u punom sastavu 8 planinara – hodočasnika u četvrtak 16.05. u 20h. Ruta putovanja nam je bila ka Sofiji i Blagoevgradu preko graničnog prelaza Kulata, do grčkog grada Seresa i na kraju luke u primorskom gradu Jerisos-u. Stigli smo oko 6i30h po grčkom vremenu u luku i krenuli put luke manastira Hilandar u 8i45h brodom koji saobraća istočnom stranom Svete Gore. Tu u luci smo preuzeli Diamantrion vize za ulazak na Svetu Goru koja košta 25 €. Ploveći brodićem oko 45 min. stiže se do luke manastira Hilandar gde nas čekaju dva mini busa za prevoz do manastira. Udaljenost luke je 2 km. od manastira i prolazi se kroz imanje na kojem je posađena vinova loza, masline i neko čudno ljubičasto cveće za koje nismo znali naziv. Takođe se prolazi pored pirga Svetog Kralja Milutina koji čvrsto stoji skoro 7 vekova. Dobrodošlicu obavljaju mladi mirjani i posluženje donose u vidu kafe, manastirske rakije sa anisom, ratluka i vode. Nakon posluženja mirjani nas upoznaju sa rasporedom bogosluženja, ispovešću i pričešću i načinom obavljanja svih ceremonija koje su predviđene za hodočasnike ovoga Svetog manastira. Dolazi i slobodno vreme za kupovinu u manastirskoj prodavnici i šetnju do manastira Esfigmeni koji je udaljen na 2 kilometara od Hilandara i nalazi se na samoj obali Egejskog mora. Zanimljiva poseta je bila i zbog dočeka jednog od starijih monaha koji nam je reako da u manastir Esfigmeni mogu da uđu samo nevakcinisani hodočasnici jer je monaštvo u ovom manastiru “antivakserskog” raspoloženja. Saborni hram u manastiru Esfigmeni je posvećen Vaznesenju Gospodnjem. Šetajući kroz vinograde dolazimo do pirga Sv.Kralja Milutina i do najstarije masline posvećene Caru Dušanu. U blizini masline se nalaze dve česme posvećene Caru Dušanu i Kralju Aleksandru Karađorđeviću Oslobodiocu. Kroz pošumljenu stazu dvestogodišnjim čempresima se ide širokim putem do manastira Hilandar. Odlazimo na večernju službu koja počinje klepetalom monaha zaduženog za pozivanje u 17h. Saborni hram je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice i za izgradnju hrama i zidina okolo crkve su najzaslužniji bili Sveti Simeon Mirotočivi, Sveti Sava, Stefan Uroš I Nemanjić i Sveti Kralj MIlutin. Večernja služba se održava uz prisustvo monaha i sveštenoslužitelja i vernog naroda i nakon službe se zajedno odlazi na večeru u manastirkom restoranu. Već oko 20h se odlazi na počinak jer jutarnja liturgija počinje u 04h ujutru i traje do 07i30h. Nakon liturgije koja je po mom skromnom mišljenju najlepša kojoj sam prisustvovao, odlazi se na zajednički ručak i to su dva obeda koji monasi imaju tokom dana. U subotu 18.05. izjutra je naša ekipa braće u Hristu krenula u luku Hilandara da dočeka brod za dalje putovanje ka manastiru Velika Lavra. Dolaskom broda saznajemo od kapetana broda, da može da nas prebaci najužnije do luke Morfonou koja je na 12 kilometara udaljena od manastira Velika Lavra. Nemajući drugi izbor prihvatamo i tu opciju i sa rančevima težine od 15 do 20 kilograma krećemo u tročasovno putovanje pešice kroz Svetu Goru. Nije nam bilo teško jer smo nošeni molitvom iz Hilandara pregazili sa lakoćom tu razdaljinu a uz to je bilo sunčano i toplo.
Dolaskom u manastir Velika Lavra ovog puta nas dočekuje monah i mirjanin koji isto iznose kafu, rakiju, odličan ratluk i vodu i upućuju nas u odaje za smeštaj hodočasnika. U manastiru Velika Lavra je mnogo manje vernika nego u Hilandaru jer je Hilandar poznat po velikom broju vernika. Isto obilazimo manastirsku prodavnicu i manastirke zidine i prisustvujemo večernoj službi sa monasima i sveštenoslužiteljima. Služba je ista kao i u Hilandaru ali je jezik grčki tako da možemo samo da naslutimo šta monasi pevaju i koje molitve izgovaraju. Ponašamo se svi u skladu sa pravilima službe i uz nas ima dosta Grka i stranih hodočasnika rekao bih iz zapadnih zemalja Evrope. Nakon službe odlazimo na počinak i ujutru krećemo na litugriju u 06h. Liturgija je trajala od 04h do 08h odnosno ukupnih 4 časa molitve, jer je bila nedelja dan Vaskrsenja Gospodnjeg. Iskren da budem toliko smo bili opčinjeni liturgijom da nismo ni primetili da je toliko trajala.
Nakon službe odlazimo na ručak uz molitvu i čitanje Žitije Svetih jednog od monaha za sve vreme obedovanja. Malo smo više pričali pa smo dobili ukor od strane jednog visokog monaha zaduženog za red tokom obedovanje. Sve u svemu ugošćeni smo za sve pohvale od strane monaškog reda i hvala Bogu Gospodu i svim Svetima da je tako.
Okrepljeni i ohrabreni silovito krećemo na 13.5km dugački planinarski put ka crkvi Presvete Bogorodice na 1500mnv na planini Athos koja se nalazi na samom južnom kraju Svete Gore. Prolazimo tri izvora vode duž puta koja je za piće, tako da nema problema što se pitke vode tiče. Srećemo monahe i hodočasnike iz Rusije i uz pozdrav Hristos Voskrese – Vaistinu Voskrese nastavljamo dalje ka cilju za taj dan. Ukupno savladavamo 1380 metara visinske razlike jer je manastir Velika Lavra na 120mnv, za šta nam treba oko 5 sati hoda. Uz rančeve sa spavaćim vrećama, podloškama, hranom, vodom ,visokom temperaturom toga dana i velikom vlažnošću nije bilo lako popeti se do Crkve Panagie. Nakon izlaska nas je čekao predivan pogled na egejsko more sa svih strana planine. Pripremamo se za počinak pod otvorenim nebom jer unutar objekta za smeštaj planinara, su kreveti puni stenica i nije preporučljivo spavati tu. Ne kaže se za džabe dosadan ko stenica. Srećemo i grupu hodočasnika iz Srbije njih petnaestak, koji su došli oko 21h tik pred sumrak iz Karulje mesto na zapadnom delu ostrva. Postoje dve crkve na planini Athos mada je Grci zovu Afos, valjda se čita Afos, jedna je na vrhu na 2033mnv, a druga je na 1500mnv. Nakon spavanja pod otvorenim nebom budimo se u 04i30h, u već u 4 i45h krećemo pod čeonim lampama na vrh planine. Usiljeni uspon je trajao 1h i 20min tako da smo izašli na vrh pred zoru i izlazak sunca. Bilo je primedbi od strane nekih, ali neću da ih imenujem jer su se na kraju držali junački kao što dolikuje planinarima PSK MOSOR Niš.
A na vrhu nestvaran prizor maltene biblijski ! Izlazak sunca iz mora, krst u steni povodom oslobođenja Grka od Osmanlija, prelep pogled na sve četri strane Svete Gore , Crkva i drveni krst posvećen Gospodu našem Isusu Hristu, bez vetra i momenti samo za nas. Milina jedna koja ostavlja bez reči i daha. Nakon sat i nešto vremena krećemo u silazak i ubrzo srećemo našu braću iz Srbije koji su krenuli na uspon na vrh.
Silazimo do Crkve Panagia, tu srećemo monaha isihastu tj. monaha pustožitelja koji spava u pećini i zadužen je za brigu i održavanje službe u ove dve crkve. Pravimo pauzu za ručak i nakon odmora krećemo prema Skitu Svete Ane gde se nadamo da nas monasi prime na jednu noć. Sam silazak je visinske razlike 1150m., i uopšte nije lak jer je velika strmina na Skitu Svete Ane ali uz to i prelepi su pogledi na zapadnu stranu cele Svete Gore. U Skit Svete Ane stižemo oko 13h. i dočekuje nas stari monah koje nam predlaže da, videvši da imamo vreće za spavanje, spavamo u priprati saborne crkve. Mi sa oduševljenjem prihvatamo to gostoprimstvo i naravno opet nas dočekuju sa kafom, rakijom , vodom i najlepšim džemom koji možete da zamislite od brusnice i maline i još nekog lepog voća. Provodimo lep i sunčan dan na terasi ispred Sabornog hrama posvećenog Svetoj Ani majci Presvete Bogorodice. Nakon nekog vremena u skit dolazi ogroman broj hodočasnika iz luke. Saznajemo da su to vernici iz Moldavije, Rumunije, Grčke, ljudi sa zapada Evrope i sve to monasi strpljivo dočekaju, nahrane napoje i ugoste. Toga dana su pravili četiri puta ručak jer nisu mogli svi odjednom da stanu u restoran. Svi hodočasnici da bi došli do Skita Svete Ane moraju od luke da prepešače približno 1500 stepenica, a magarci im donose prtljag na leđima. Svi gosti su uredno dobili smeštaj po okolnim objektima okolo Crkve jer su bili najavljeni, a mi i još nekoliko planinara smo opet bili ugošćeni kao najrođeniji.
Nakon spavanja ujutru je počela liturgija u 06h. Razlika između Skitova i Manastira je i u rasporedu Bogosluženja jer se u Manastirima duže i češće služi služba Bogu. Na liturgiji opet srećemo monahe iz Velike Lavre jer je Skit Svete Ane metoh Manastira Velika Lavra. Monasi iz Velike Lavre su vrlo poštovani od strane monaha iz Skita Svete Ane jer saslužuju prelepoj službi Bogu Gospodu i svim svetima. I opet posle prelepe službe posluženje ispred crkve u vidu džema, hleba, kafe i ratluka. Većina glasnih Moldavaca i Rumuna jer oni galame po ceo dan, su se pričestila na službi uz dopust svoga sveštenika koji je došao sa njima.
Rastajemo se sa monasima i zahvaljujemo na toplom dočeku i krećemo niz stepenice ka luci na moru. Čekamo veliki trajekt Agia Anna jer na brzom gliseru nema mesta. Došla je veća grupa Rumuna koji su nam objasnili da su oni rezervisali brzi gliser dve nedelje unapred. Jedan stari monah Dimitros nas moli da mu prenesemo neke veliki prtljag sa doka do luke i mi naravno radosno prihvatamo i ispunjavamo taj zadatak .
Putujemo trajektom ka severozapadu do luke Dafni a do Uoranopolija još većim trajektom Panagia Odigitrija, a sa mora nam se otvaraju prelepi pogledi na manastire Dohijar, Simona Petra, Sv.Pavla, Ksiropotamoua, Sv.Pantelejmona i sam vrh planine Athos. Zahvalni što smo uz Božiju pomoć i dozvolu Bogorodice obišli njen Božanski vrt, pristajemo u Uoranopoli i odlazimo redovnom autobuskom linijom do Jerisosa i naših automobila. Srećni i radosni krećemo dalje na put do mesta Olimpiada a uz put i svraćamo do Manastira Kakovo koji je metoh Manastira Hilandar. Toplo nas dočekuju mirjani i monasi i naravno opet smo usluženi kafom, rakijom, ratlukom i vodom. Obilazimo imanje manastira koji poseduje ogromne plantaže maslina, jezero sa tovljenom ribom i radionicom za obradu drveta. Nakon kratkog stajanja do manastirke prodavnice nastavljamo put do Olimpiade. Stižemo u odličan smeštaj i nakon kraće pauze odlazimo na kupanje i odmor na plažu. Nakon kupovine hrane i piva pravimo odličnu večeru i krećemo na počinak jer nas sutra čeka još jedan završni uspon za kraj ove akcije.
Ujutru 22.05. krećemo u 06h iz smeštaja ka planini Falakro koja je na 20km. od granice sa Bugarskom. Stižemo dobrim putem do planine uz put prolazimo pored najvećeg kamenoloma gde se iskopava beli mermer i transportuje dalje po celoj Evropi. Planina Falakro je ski centar sa najvišim vrhom na 2232mnv i krećemo u 09h ka vrhu po imenu Sveti Ilija. Ukupno prelazimo 500m visinske razlike i u nekih 1h i 45 min., izlazimo na vrh. Nažalost ski centar nije u funkciji jer saznajemo od carinika da na planini nije pao sneg zadnjih deset godina. Na vrhu nas dočekuje lep i sunčan dan bez vetra kako samo čovek poželeti može. Slikamo se sa srpskom i zastavom PSK Mosor i zadovoljni krećemo put Srbije.
Put nas vodi do graničnog prelaska Goce Dolčev i kroz Bugarsku do Sofije. U Sofiji nas dočekuje veliki pljusak sa mestimičnim gradom ali smo uspešno i bez problema prevazišli to nevreme i nastavili put ka Nišu i Srbiji.
Na graničnom prelazu smo prešli bez većih zadržavanja i uspešno priveli našu akciju kraju na parkingu DIS-a u Nišu. Uz Božiju blagoslov i blagoslov Presvete Bogorodice i Gospoda našeg Isusa Hrista uspešno smo završili šestodnevnu akciju obilaska Bogorodičinog Vrta Svete Gore u Grčkoj i nadamo se ponovnom odlasku i poseti svetinjama i svetoj planini Athos.
U Nišu, leta Gospodnjeg 2024.god.
PSK Mosor Niš
