Dolomiti (Tofana di Rozes 3225mnv, Cima Formenton 2830mnv, Tofana di Dentro 3238mnv, Tofana di Mezzo 3244mnv, Piz Boe 3152mnv, Cresta Strenta 3125mnv, Punta de Joel 2945mnv, Sass de Forcia di Mezzo 2917mnv, Sass de Forcia Occidentale 2923mnv i Sass de Pordoi 2950mnv)

I pored svih muka i nedaća koje su nas strefile tokom ove avgustovske avanture na Dolomitima i Alpima, na kraju ostaju samo lepe uspomene i želja da se što pre tamo vratimo. Odavno smo merkali tofane i Monte Rosu, napunili smo i prepunili auto svim neophodnim stvarima (a u planinarenju ih, bogami, ima i previse, ko nam je kriv kad smo odabrali taj sport a ne plivanje), ubacili se u njega kao sardine nas petoro i krenuli put Italije u Kortinu d’Ampeco, ubeđeni da samo nas čekaju. Kako da ne, u kampovima su nas samo hladno pogledali i slatko rekli, puni smo, arivederči! Cela Italija, a i druge nacije, slili su se u Kortinu, glavno turističko mesto u tom delu Dolomita. Prvo veče (ne)spavanje u kolima na parkingu, a potom u apartmanu malo dalje od Kortine. Inače, sve vreme tokom akcije frapirali smo se cenama koje su trostruko narasle od kako su neki od učesnika poslednji put bili na Alpima. O Dolomitima šta reći, osim da svako treba nekad tamo da ode, jer za svakog i ima ponešto, lake pešačke staze, via ferate i via normale, žičare ako vas mrzi da se penjete i spuštate, stene za penjače, staze za bicikliste i motoriste, stene za skakače u odelima nalik na leteće veverice – bukvalno pravi raj na zemlji! Tokom tri dana na Dolomitima ispenjali smo: Tofana di Rozes 3225m, Cima Formenton 2830m, Tofana di Dentro 3238m, Tofana di Mezzo 3244m, Piz Boe 3152m, Cresta Strenta 3125m, Punta de Joel 2945m, Sass de Forcia di Mezzo 2917m, Sass de Forcia Occidentale 2923m i Sass de Pordoi 2950m.

Na Monte Rosi smo spavali u domu Citta di Mantova 3500m gde nas je prvo veče dočekalo sumorno vreme sa susnežicom, ali nas nije obeshrabrilo jer kad vam adrenalin zbog samog boravka na Alpima udari u glavu i srce, samo imate želju da što pre krenete na stazu i nešto od onih fantastičnih vrhova preko 4000 metara ispenjete. Jutro je, naravno, osvanulo sunčano i bistro, sa mnoštvom penjača u navezama koji su ranom zorom krenuli ka vrhovima Signakuppe, Lyskam, Vincent Piramide … Mi smo polako i sigurno pratili stazu ka vrhu Zumsteinspitze 4562m, ali nas je već na samom vrhu pokrio oblak, razduvao se jak vetar, tako da smo oprezno sišli otpenjavajući i uputili se ka Signalkuppe 4554m i domu na najvišoj nadmorskoj visini u Evropi, Margariti, gde smo malo odmorili i odlučili da ipak, i pored groznih vremenskih uslova, krenemo nazad ka našem domu. Pratili smo trek na telefonu, i mada se GPS na trenutke gubio, uspeli smo da se bezbedno vratimo. Zbog relativno lose prognoze za sutradan, odlučili smo da se ujutru polako spustimo u Alanju i krenemo ka Srbiji. Bilo nam je žao što nismo ispenjali još neki vrh, ali još smo mi mladi i videće nas Italija još neki put!