Blog

Zašto je boravak u planini dobar za um i telo

Dokazano je da guste šume, snežni vrhovi i planinske regije pojačavaju i fizičko i mentalno blagostanje. Znamo zdravstvene benefite koje donosi visina i da zadivljujući pejzaži pomažu u donošenju odluka i kreativnosti. Evo tek nekoliko razloga da krenemo ka većim visinama….
U podnožju švajcarskih Alpa, Gregoar Milet, psiholog na Fakultetu sportskih nauka Univerziteta u Lozani, posvetio je poslednjih dvanaest godina proučavanju benefita života na planini. Nakon što je sproveo opširno istraživanje o pozitivnim efektima treniranja na visini, ovaj bivši triatlonac razvio je novu metodu treninga izdržljivosti.
Godine 2015, tokom priprema za Svetski kup, velški ragbi tim je isprobao ovaj novi tip treninga razvijenog u Švajcarskoj. Bez obzira da li se sportisti zaista penju na planine ili jednostavno simuliraju penjanje, zaista postoje benefiti ovakvog treninga. „To stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca u našem telu. Kao rezultat toga, više kiseonika se može preneti putem naše krvi do tkiva, mišića, pa čak i mozga.“ Gregoar dalje objašnjava kako „život na planinama ili redovno penjanje podstiče fizičko blagostanje.“
Po njemu, boravak na višim visinama ima određene benefite za starije ljude, one koji su gojazni ili koji imaju probleme sa cirkulacijom. Kad bi redovno boravili „između 800 i 1800 metara“ mogli bi značajno da poboljšaju svoje zdravlje.
„Život iznad 1300 metara prilično smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i određenih kancera.“ Visina poboljšava krvotok ali i pomaže da se smanji gojaznost. „Ona ima pozitivan efekat na smanjenje gladi, zbog svog uticaja na hormone koji su odgovorni za kontrolisanje apetita i određivanje koliko smo zaista siti.“
„Kao i Niče, i ja mislim da nam najbolje ideje dolaze dok šetamo!“ Inspirisan nemačkim filozofom, Tjeri Maleret, koji često luta duž Azurne obale, najbolje razmišlja dok je negde u predivnim pejzažima. U poslednjih deset godina, ekonomista je zamenio užurbanost i haotičnost Njujorka i Londona za spokojstvo jugoistočne Francuske. Sa sedištem svoje konsultantske agencije u Ot-Savoju, on smatra da su šetnje u Šamoniju ili skijanje niz planine neka od najboljih mesta za rad. Tjeri Maleret kaže da se oseća „mnogo produktivnije kada je napolju“. Veruje da „mislimo bolje kad pustimo mozak da luta“ dok se divimo pogledu s planina.
Tjeri Maleret je ubeđen da nam izlazak napolju, bez obzira da li se penjemo na planinu ili samo provodimo vreme u prirodi, pomaže da donesemo odluke i oslobađa našu kreativnost. Zapravo, on je čak i spojio ovo verovanje i svoj poslovni model. „Kad vlasnici firmi ili članovi multinacionalnih korporacija dođu po moj savet, predložim im da zajedno prošetamo po planini.“
Penjanje na planini je simbol napretka, kretanje napred i naviše. Kad to radimo, osećamo se pozitivnije, slično onome što je Tjeri naglasio po pitanju uticaja boravka napolju na ljude. „Priroda je umirujuća i poboljšava naše mentalno zdravlje. U Japanu se boravak u šumi zapravo prepisuje ljudima kao oblik preventivne medicine. To je vrsta terapije poznata kao šinrin-joku.“
Izvor: „How spending time in the mountains is good for the body and mind“ – Alizee Mosconi
Prevod: Mimica Petrović