26-ti Tradicionalni zimski uspon na Trem kuloarom

Najposećenija republičkih akcija Planinarskog saveza Srbije, koja svake godine okupi oko hiljadu planinara iz svih krajeva regiona, svakako je zimski uspon na Trem u organizaciji PK Železničar iz Niša. Ove godine je organizovan uz pratnerstvo sa PK Trem 1810 iz Donjeg Dušnika te je uspon organizovan iz Zaplanja. Imamo tu sreću da nam je Suva planina tu na dohvat ruke i naši članovi godinama unazad pronalaze različite puteve do njenih vrhova. Najizazovniji i najzahtevniji prilaz ka Tremu je sa njegove severne strane iz sela Kosmovac. Ove godine PSK Mosor se odlučio da ovogodišnji “26 Zimski uspon na Trem” obeleži nesvakidašnjim usponom kroz kuloar “Blažina i drugovi”Staze do grebena Suve planine kroz kuloare su davne 1951. godine otkrili članovi Alpinističkog odseka Beograd. Februara te godine održan je prvi alpinistički tečaj Planinarskog saveza Srbije na Suvoj planinim i tom prilikom su Zvonimir Blažina, Dobrivoje Gaćeša, Ivan Stojanović i drugovi u njenoj centralnoj barijeri ispenjali prve smeri. Po Zvonimiru Blažini, dugogodišnjem alpinističkom instruktoru i jednom od najmarkantnijih figura Jugoslovenskog i Srpskog alpinizma, suosnivača Alpinističkog odseka Beograd, jedan od smerova je dobio naziv “Blažina i drugovi”. Interesentno je da su lokalni meštani ranijih godina koristili neke od lakših kuloara za izvođenje stoke na ispašu po poljima krasta Suve planine. Malo ekstremnije planinarstvo postaje sve više popularno kod mladih planinara željnih avanture, pa svake zime sve veći broj visokogoraca želi da se oproba i popne tim smerom. Uglavnom manje grupe, uz opremu gde je obavezna upotreba užadi, cepina i dereza i kada je sneg dovoljno čvrst. PSK Mosor Niš već nekoliko godina osposobljava planinare kroz razne tečajeve i kurseve za ozbiljne visokogorske uspone i ekspedicije pa samom tim nije bilo iznenađenje kada se njih dvadeset dvoje prijavilo da ove godine Trem ispenju tim kuloarom. Prilaz do kuloara vodi iz samog Kosmovca širokim kolskim putem, preko livade, pa kroz bukovu šumu i ne postoji obeležena, niti vidljiva staza do samog ulaza u kuloar. Ove godine kvalitet snega nije išao na ruku. Bio je rastresit, a ispod tog sloja je nalazila se ledena površina. Na pojedinim delovima je pretila i lavinska opasnost. Organizator akcije i vodič uspona, iskusni Slaviša Ivanović je zbog bezbednosti velike grupe odlučio da skoro celim kuloarom postavi vertikalni gelender, u čemu su mu pomagali vodič Vladan Vlajko Milošević i Zoran Čarapić. Pred sam ulaz u smer još jednom su svi učesnici akcije dobili precizne instrukcije o ponašanju, izazovima i opasnostima koji ih očekuju. Podesili su i još jednom proverili ličnu tehničku opremu, pogledali prema vrhu stene gde su se nazirali sunčevi zraci i krenuli. Jedan iza drugoga ili bolje rečeno ispod drugoga, na bezbednoj udaljenosti, zabadajući dereze što dublje u sneg, oslanjajući se cepinima u jednoj ruci i pridržavanjem za uže koje je ulivalo dodatnu sigurnost od proklizavanja. Vrlo strm uspon zahteva odličnu kondiciju i dobru koncentrisanost. Na sredini kuloara stoji stena obrasla rastinjem, glatka i prekrivena ledom. Bez užadi, teško savladiva prepreka. Posle nje je već lakše a sunce je sve bliže. Kad bi neko osetio umor, pogled podrške onog ispod je dovoljan motiv da se ide dalje. Ono što je većina kasnije iznela kao najupečatljiviji utisak sa uspona je bila tišina. Planinarske akcije sa ovolikim brojem učesnika uglavnom su praćene međusobnim ćaskanjem, ali ovoga puta tišina je parala uši uz tek poneki uzdah olakšanja i zvuk dereza koje se zarivaju u sneg. Tako nepunih pet sati do završnog izlaska na greben. Oni koji su prvi izašli imali su prilike da urade najlepše fotografije lica planinara punih sreće i ponosa svakog pojedinačno po izlasku na greben. Naravno da fotografisanje tokom uspona kroz kuloar nije bilo moguće. Od tog mesta potrebno je još desetak minuta hoda do vrha Trem. Ogroman broj planinara već je zaposeo vrh. Jedni pristižu drugi odlaze i tako satima se smenjuju na najpoznatijem vrhu Suve planine. Neka dobro poznata lica, svi puni priče o tome kada su stigli, odakle su se popeli, gde su sve bili između dva uspona u toku godine… Zimski uspon na Trem je uvek bio jedan veliki sajam planinarstva. Prilika da se ponovo vide i popričaju prijatelji iz cele Srbije možda tek do sledećeg uspona na Trem. Nekoliko zbunjenih pogleda prema družini ”iz kuloara” koja je naspram opuštenih planinara izgledala kao naoružana jedinica zbog alpinističke opreme na sebi. Nakon kraćeg predaha i malo okrepe bilo je vreme za povratak. Istim putem! Sigurno da je ovakvim silaskom uspeh grupe još značajniji jer povratak kuloarom je svakako zahtevniji i opasniji od samog uspona. Jedan po jedan otpenjavajuči polako na dole po užasno klizavom terenu. Kroz mnoge obuke ono silno uvežbavanje padanja i kočenja cepinom je našlo primenu u praksi nekoliko puta. Kako je dan odmicao grupa se lagano približavala selu a dobrodošlicu su poželeli retki meštani, željni po neke čaše razgovora. Umor je učinio svoje pa je retko ko mogao da popriča sa njima. Svi su jedva čekali da skinu opremu i upute se svojim kućama na sumiranje utisaka o ovoj nesvakidašnjoj akciji. Ovakave uspone tek sutradan shvatiš a pamtiš dosta dugo.To smo mi, velika grupa visokogoraca „mosoraša“ koja sanja svoje velike uspone i ovakvim akcijama sprema se za njih. Nekima smo uzor, nekima potpuno nejasni, ali mi idemo dalje svako ka svojim ciljevima okupljeni oko ideje koju ima naš klub PSK Mosor Niš.Tekst: Ivana Đoković Ivanović i Vlada Cenić , slike: Igor Nikolić